Novinarstvo orijentisano ka rešenjima unutar roka

Novinar gost saradnik

Lane Anderson portrait
Lejn Anderson (Lane Anderson)

Lejn Anderson je njujorška novinarka i Viša predavačica pisanja na Njujorškom univerzitetu. Ona se u velikoj meri bavila pitanjima socijalne pravde i siromaštva, a dobitnica je i brojnih nagrada Društva profesionalnih novinara, kao i stipendije za novinarstvo u oblasti zdravstva od USC Annenberg škole za novinarstvo.

Baviti se novinarstvom orijentisanom ka rešenjima kao sektorski novinar sa nedeljnim rokovima može izgledati zastrašujuće - ali posmatranje kroz rešenja može vam zapravo pomoći da brzo sklopite i napišete kraće priče. Evo nekih metoda kako da novinarstvo orijentisano ka rešenjima uključite u svoje redovno izveštavanje sa 800 ili manje reči.

1
Dobro istraživanje - pogotovo ako je longitudinalno i ima čvrsta, postepena „rešenja“, može vam dati osnovu za brzu i verodostojnu priču.

Dobra strana istraživanja, posebno kada su objavljena i prošla stručnu recenziju, je to što su proveru radili profesionalci. Istraživači su obično veoma srećni kada se piše o njihovim otkrićima i relativno je lako doći do njih i intervjuisati ih, a oni sami nisu dovoljno vešti da samostalno javnosti predstave svoje nalaze. Intervjuisanje drugih istraživača na istom prostoru ili onih koji su objavili drugačije nalaze može zaokružiti priču. Izveštavanje o uglednim istraživanjima, poput ovog, može predstavljati dobitak za sve strane - uključujući i čitalačku publiku koja ne može uvek da razume otvorena pitanja Žurnala američke medicinske asocijacije (JAMA).

2
Neprofitne organizacije se bave rešenjima, a izveštavanje o njima može da izgleda previše neozbiljno ili poput PR-a.

Ne mora. Priča koja se zasniva na radu nekoliko neprofitnih organizacija može biti osnova za priču orijentisanu ka rešenjima sve dok iznosite stavove “za i protiv” i razgovarate ne samo sa pružaocima usluga, već i sa onima koji navodno imaju koristi. Uradite istraživanje tako da imate uvid i u nedostatke bilo kog rešenja - imajte na umu da rešenja nisu besprekorna. Na primer, ova priča i ova priča izveštavaju o neprofitnim programima koji pomažu ljudima sa niskim prihodima da kupe mobilne kuće kao oblik pristupačnog stanovanja. U ovim pričama se takođe govori o problemima i potencijalnim nedostacima ovog pristupa - da vlasništvo nad prikolicama može biti i zloupotrebljeno u nekim situacijama. Jednostavno uključivanje obe strane pojašnjava odgovor i izbegava prenaglašavanje i preterivanje.

3
U redu je ako priča iznosi samo jedan deo rešenja.

Većina zaista ozbiljnih problema nema neko veliko, lako rešenje; zbog toga su ozbiljni problem teški. Lako je misliti da morate naći savršeno ili potpuno rešenje - ali do njega se retko dolazi. Umesto toga, slobodno pišite o delimičnim rešenjima, priznajući da je njihov domet ograničen i da zahtevaju još rada, a da napredak može da se dostigne postepeno. Na primer, uzmite ovu priču o „mobilnoj“ postnatalnoj nezi koja se obezbeđuje majkama kod njihovih kuća tako da ne moraju da troše vreme na putovanje do lekara u Kamdenu, Nju Džerzi. Da li bi to svuda moglo da funkcioniše i da li to rešava problem svim mamama u okolini? Ne. Da li se pomaže velikom broju ljudi ovom malom, ali pametnom novinom? Da.

4
Slično tome, ne odbacujte priče o rešenjima koje nisu uspele.

Nije vaš posao da pronađete „rešenje“ - prihvatite neuspehe kao deo pronalaženja najbolje prakse i rešenja. Na primer, uzmimo ovu priču o školskim oblastima u Jonkersu u Njujorku, gde je grad pokušao da motiviše srednjoškolce da idu na fakultet. Program pristupa fakultetima bio je veliki uspeh - s obzirom da je preko 85 posto studenata primljeno- uglavnom na fakultet u lokalnoj zajednici. U čemu je štos? Godinu dana kasnije, otkrili su da su skoro svi ti isti studenti odustali. Uključivanje neuspeha u stvari čini priču o pristupu fakultetima preciznijom i potpunijom. Zašto su studenti odustali? Koja inicijativa treba da se pokrene da bi se deca ne samo upisala na fakultet, već da im se pomogne da ga i završe? Ovo izveštavanje o rešenju je temeljnije jer sadrži nedostatke i propuste.

5
Ne bojte se da "postavite" priču kada izveštavate o nekoj oblasti.

Saznaćete više o najboljim praksama i rešenjima dok razvijate svoju specijalnost ili oblast koja vas zanima. U redu je raditi kraće priče o delovima rešenja velikog problema - čak to možete da ih osmislite mini serijal. Na primer, trgovina ljudima je veliki problem kome se može pristupiti na više načina. Ova priča istražuje zakonska rešenja za seksualnu eksploataciju. Priča koja je usledila istražuje intervencije i pronalaženje rešenja za smeštaj žrtava seksualne eksploatacije. U redu je da pustite da se rešenja razvijaju i da sa sobom vodite čitaoce - ne morate sve da prikažete u jednoj, sveukupnoj priči.

PROCENJIVANJE I KORIŠĆENJE DOKAZA

U našem Health Guide-u i na našim obukama koristimo priču Kajla Hopkinsa (Kyle Hopkins) objavljenu u Anchorage Daily News-u. Ta priča je odličan odgovor na pitanje „Mogu li se baviti novinarstvom orijentisanom ka rešenjima kada nema ili je vrlo malo dokaza o uspehu?“ Ova priča govori o programu koji nema nikakvu formalnu ocenu. Ali je ipak sjajna priča. Objašnjavamo kako je Kajl Hopkins ovu priču učinio preciznom i uverljivom bez ovakvih dokaza.